Putnici bar jednom iskuse da im, neposredno pred polazak, avio-kompanija otkaže let. Ako ne znaju svoja prava u takvoj situaciji ili ne govore engleski, dešava se da propuste priliku za refundiranje novca od karte, dok avio-prevoznici i turistički agenti zadovoljno trljaju ruke.
Putnici koji koriste avion kao prevozno sredstvo povremeno dođu u situaciju da im na aerodromu saopšte da im je let otkazan. Nepoznavanje svojih prava u takvoj situaciji ili jezička barijera mogu da dovedu putnika u veoma nelagodnu situaciju. Putnika može da zbuni i to što ne zna kome treba da se obrati za informacije, jer karte često nisu kupljene direktno od kompanije, već od turističkih agenata. Takvu neprijatnost doživeli su Milan i Milka Bundalo na aerodromu u Ajndhovenu sa kog je trebalo da polete za Beograd. Uredno su čekirali karte i prošli pasošku kontrolu da bi nakon višesatnog čekanja bili obavešteni da je let otkazan zbog nevremena.
„Let je trebalo da bude u 9.15, ali su nam oko 10 sati rekli da se pomera za 11. U 11 su nas obavestili da se pomera za 12, pa za 13 časova i na kraju otkazali za nedelju dana“, objašnjava Milan situaciju na aerodromu. Posle otkazivanja leta Milan i Milka su izašli iz zone za ukrcavanje da bi sačekali sina.
„Kad smo se vratili u hol aerodroma, videli smo da su postavili privremeni šalter. Objašnjavali su nešto na engleskom i holandskom objašnjavali, ali ja nisam razumeo“, kaže Milan. Međutim, prema njegovim rečima, u trenutku kada je sin došao, šalter je ukinut.
„Sin je pozvao agenciju „Oktopod“ i dobio informaciju da imamo sledeći let tek za sedam dana“, tvrdi Milan.
Porodica Bundalo nije mogla da produži boravak u Holandiji još sedam dana, pa su se u Beograd vratili letom „Air Serbia-e“ dan kasnije iz Brisela. Po povratku, obratili su se turističkoj agenciji od koje su kupili karte.
„Otišao sam u „Oktopod agenciju“ od koje sam kupio povratne karte. Rekli su mi da mogu da podnesem zahtev za refundiranje karata, ali da od toga nema ništa i da sačekam mesec, dva“, objašnjava Milan. Uradio je kako mu je predloženo, međutim, ni posle skoro tri meseca njegov zahtev nije prihvaćen.
Pitali smo agenciju „Oktopod“ zbog čega je Milan odbijen i od njih dobili odgovor:
„Molim da me kontaktirate za koji dan jer će stranke biti obeštećene sigurno, ako ne od kompanije, onda od agencije jer ne želimo nezadovoljne stranke“. Posle takvog odgovora iz agencije, obratili smo se direktno kompaniji „Wizz air“ tražeći informaciju o tome kada će refundirati novac. Međutim, dobili smo odgovor koji nismo očekivali:
„U skladu sa pravima putnika gospodin i gospođa Bundalo su mogli da biraju između refundiranja neiskorištene karte u punom iznosu ili besplatne rezervacije prvog slobodnog leta. Mi smo novac refundirali još u decembru“. S obzirom na to da smo od našeg sagovornika dobili informaciju da mu novac nije uplaćen ni od strane „Wizz air-a“, niti od strane turističke agencije „Oktopod“, još jednom smo se obratili nadležnima iz „Wizz air-a“ s pitanjem kome je refundirani novac uplaćen.
„Svaka refundacija se obavlja na račun ili karticu s koje smo primili novac. U ovom slučaju, to je kartica turističke agencije“, odgovoreno nam je iz te kompanije.
Zbog neslaganja u odgovorima „Oktopoda“ i „Wizz air-a“, zatražili smo objašnjenje od turističke agencije zašto refundirani novac nije uplaćen na račun gospodina Bundala.
„Imali smo uplatu „Wizz air-a“, ali ne i za stranke Bundalo. Kako prodajemo popriličan broj karata kompanije „Wizz air“, uložili smo sav autoritet, te će nam novac biti vraćen, a mi ćemo ga proslediti strankama u roku od 7 dana“, objasnili su nam nadležni iz „Oktopoda“. U međuvremenu, za Milana je stigla još jedna dobra vest od „Wizz air-a“.
„Kao znak dobre volje, naša služba za korisnike će stupiti u kontakt sa njim kako bismo mu refundirali iznos karata za let „Air Serbia-e“. Iznos koji će mu biti isplaćen po ovom osnovu će biti umanjen za novac koji mu je već vraćen“, odgovoreno nam je od strane „Wizz air-a“.
Po zakonima koji važe u Evropskoj uniji i kod nas „Wizz air“ nema obavezu da vrati novac koji je putnik potrošio na kupovinu karte drugog prevoznika kada je let otkazan zbog više sile, a to je u ovom slučaju bila snežna oluja.
U Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo su nam rekli da su, suprotno mišljenju velikog broja građana, prava putnika ista, bez obzira da li lete niskobudžetnom ili klasičnom avio-kompanijom. Na osnovu žalbi koje smo primili od putnika može da se zaključi da niskobudžetne kompanije poštuju prava putnika podjednako dobro kao i klasične avio-kompanije. Ipak, problem postoji. Domaćim putnicima „Wizz air-a“ i „Norwegian air-a“ nije omogućeno da dvema pomenutim pošalju žalbu na srpskom jeziku zbog čega moraju da koriste posrednike. To je često izaziva probleme, kao što se i pokazalo u Milanovom slučaju.
https://wizzair.com/sr-Cyrl-CS/Claims
