Kako ne bi finansijski opterećivali svoje potomke, penzioneri se nekada odlučuju za to da tokom života uplaćuju novac u fond i na taj način otplate troškove sopstvene sahrane. Jedna od organizacija koja nudi takve usluge je Udruženje krematista ,,Oganj“ u čiji fond građani mogu da novac uplaćuju u ratama i na taj način stiču pravo da to udruženje plati i organizuje kremaciju. Međutim, u takvoj situaciji, prema Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju, naknada pogrebnih troškova koju isplaćuje PIO fond ne pripada naslednicima umrlog, već udruženju ,,Oganj“.
Vlasta Bošković iz Beograda, čija je majka Angela Mrša bila član fonda ,,Oganj“, kaže da je njena majka isplatila celokupni iznos svoje sahrane tom udruženju, kao i članarinu koja se uplaćuju do kraja života.
,,Ona je počela da uplaćuje to u devetom mesecu 1989. godine. Kompletne pogrebne troškove, znači troškove sahrane je platila i onda je počela da sleduje redovna članarina tokom svih tih godina, to je skoro 25 godina, pošto je umrla u maju 2014, znači sve te godine je plaćala članarinu“.-Žali se Vlasta Bošković-
Smatrajući da su sve obaveze prema udruženju ,,Oganj“ izmirene, Vlasta je, posle majčine smrti, otišla u PIO fond da podigne naknadu za pogrebne troškove, koja iznosi 36.466 dinara. Međutim, iz PIO fonda su joj rekli da je novac isplaćen Udruženju ,,Oganj“, jer je to udruženje platilo pogrebne troškove.
,Oni u stvari isplaćuju ko donose pogrebne troškove da je uplatio sa sve zvaničnim dokumentnom, oni njemu isplaćuju, ne ulaze u to da li je to Oganj, da li je to član porodice ili komšija ako već nemaju člana porodice.
lasta se u ,,Ognju“ raspitivala kako je to udruženje moglo da podigne posmrtninu njene majke koju isplaćuje PIO fond. Međutim, kako kaže, njihov odgovor je nije zadovoljio.
,,Ja sam im tražila dokument iz koga se vidi da je moja majka potpisala tu saglasnost da oni to uzmu, to naravno nemaju. (6:14-6:22)
Budući da ,,Oganj“ nema dokument kojim se Vlastina majka odrekla posmrtnine, Vlasta smatra da predstavnici ,,Ognja“ nisu smeli da podignu taj novac.
,, Činjenica je da oni to rade ispod žita, da niko nije u saznanju da će oni to da uzmu i da oni to vrlo vešto kriju da to što svi znamo da PIO isplaćuje po pokojniku, pokojnom penzioneru, da će oni to uzeti, tu je problem“ ( 15:40-15:54)
Iz PIO fonda su nam potvrdili da su, u ovom slučaju, naknadu pogrebnih troškova isplatili udruženju ,,Oganj“ i to na osnovu validne dokumentacije koju je udruženje podnelo.
,Isplaćujući pomenutu naknadu Fond je postupio po Zakonu. Zahtev za novčanu naknadu pogrebnih troškova može da podnese član porodice ili bilo koje drugo lice koje je snosilo troškove sahrane i ima originalan račun i umrlicu“.
U Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju zaista piše da:
,,U slučaju smrti korisnika penzije, licu koje je snosilo troškove sahrane pripada naknada pogrebnih troškova“.
Međutim, zakon očigledno nije predvideo mogućnost da umrli sam sebi za života plati troškove sahrane, pa ostaje nejasno kome pripada naknada koju isplaćuje PIO fond nakon smrti tog lica. Maja Nikolić, sekretarka Udruženja krematista ,,Oganj“ kaže da ovo udruženje ima pravo na posmrtninu, jer Vlastina majka, u skladu sa tadašnjim pravilnikom udruženja, nije platila celokupni iznos troškova.
,,Upravo zato što su od 1987. do 1995. svi članovi uplaćivali polovinu tada realnih troškova sahrane jer se računalo da će drugu polovinu da li Ognju, da li porodici, nadoknaditi PIO“-Navodi Maja Nikolić iz Ognja.
Ipak, u Pravilniku Udruženja iz 1987. godine, koji je važio kada se Vlastina majka učlanjivala nije pisalo da članovi fonda plaćaju polovinu realnih troškova i da se odriču posmrtnine u ime fonda, već da članovi: ,,imaju pravo na organizaciju sahrane od strane Fonda, s tim da refundacija socijalnog u tom slučaju pripada društvu ,Oganj’ “.
Na pitanje zašto je u pravilniku ovakva formulacija, a ne, jednostavno, ,,Oganj“ ima pravo na posmrtninu umrlog, Maja Nikolić kaže da je to prvi pravilnik udruženja, pa:
,,Verovatno da je i moglo da bude plastičnije objašnjeno. Zašto tadašnje rukovodstvo koje su činili članovi i koji su se u taj fond učlanili i u njega uplaćivali nije to na drugačiji način objasnilo. Pa mislim pre svega zato što je tad to njima bilo jasno“.
Ipak, kako Nikolić objašnjava, oni koji su se učlanjivali u fond od 1995-2004. godine, morali su da plaćaju celokupne troškove sahrane, a ne samo polovinu, jer je fond, zbog inflacije, bio ugrožen. U tim slučajevima, kako ona tvrdi, ,,Oganj“ ne potražuje posmrtninu, već:
,,mi porodici tih članova dajemo potvrde da mogu da naplate oni od PIO-a jer su njihovi roditelji, rođaci ili već ko otplatili celu sumu“. (00:40-00:51)(Izjava 4)
Na osnovu ovog primera može da se vidi koliko je, u stvari, pitanje isplate posmrtnine neuređeno. S obzirom na to da ,,Oganj“ formalno plaća sahranu i poseduje svu validnu dokumentaciju, to udruženje može da podigne posmrtninu svakog svog člana, bez obzira na to da li je on platio pola ili punu cenu pogreba. Izdavanje potvrde na osnovu koje porodica može da podigne posmrtninu u slučaju kada je umrli isplatio punu cenu zvuči fer, ali ostaje nejasno kako predstavnici ,,Ognja“ uopšte znaju ko su naslednici umrlog da bi mogli da izdaju ovakvu potvrdu. Država bi svakako trebalo da propiše ko i pod kojim uslovima ima pravo na posmrtninu u slučaju kada je umrli uplaćivao novac za svoj pogreb, kao u slučaju Vlastine majke. To pitanje ne bi smelo da bude uređeno pravilnicima koje pišu predstavnici raznih udruženja.
