Slavko Nikolić je među brojnim građanima koji su iskusili kako izgleda kada službenici firme specijalizovane za naplatu dugova pokušavaju da naplate zastarelo ili neosnovano potraživanje. On nam se požalio da ga operateri Credit Express-a veoma često uznemiravaju telefonskim pozivima, tokom kojih od njega traže da izmiri dug koji je nastao davne 2008. godine, kada je sklopio ugovor o korišćenju usluge Total TV sa firmom SBB.
,,Ja sam pre toga imao svoj satelitski program, ali nije bilo prevoda. Da bih znao da čitam filmove, pošto ne znam sve strane jezike, pozvao sam njih da mi to instaliraju“, kaže Slavko.
Slavko kaže da su mu radnici SBB-a instalirali opremu za korišćenje Total TV-a za 10 minuta, ali, kako tvrdi, ,,nakon dva sata po njihovom odlasku slika je nestala“.
Na njegovu žalbu da nema slike, kako Slavko tvrdi, radnici su ponovo došli, ali nisu uspeli da uspostave sliku. Slavko je smatrao da SBB neće tražiti naknadu za uslugu koju, kako tvrdi, nikada nije dobio.
Međutim, dve godine kasnije, kako Slavko navodi, stigla mu je opomena od firme Credit Express koja se bavi naplatom potraživanja, a kojoj je firma SBB prodala dug.
Usledili su česti telefonski pozivi u kojima ta firma, kako on tvrdi, ,,meni stalno preti preko telefona i uznemirava me, znaju čak da zovu i uveče u 9 sati“.
Slavkov dug je, kako piše u opomeni iz oktobra 2014. godine, narastao na 10.618 dinara. Zanimljivo je da je Slavko protekle godine dobio više obaveštenja da će protiv njega biti pokrenut sudski spor, ali, kako on tvrdi, još uvek nije dobio sudski poziv.
,,Uvek im kažem, tužite me da izađemo jednom na čistac, oni neće da me tuže, ali mi prete i usmeno i na papiru“, kaže Slavko.
Slavko misli da Credit Express neće pokrenuti spor pred sudom, jer je u pitanju zastareli dug, a i vezan je za uslugu koju nije ni koristio. Slavko kaže da je od operatera Credit Express-a tražio da mu pošalju dokumentaciju na osnovu koje se vidi da im je dužan, a kako mu je nisu dostavili, otišao je u sedište te firme. Međutim, kako kaže, nije mu bilo dozvoljeno da uđe u prostorije.
,,Portir kaže ne možete da idete gore kaže, oni to ne dozvoljavaju, znači oni jednostavno ne dozvoljavaju kontakt sa klijentima“, kaže on.
Pitali smo predstavnike firme Credit Express na koji način dužnici mogu da pogledaju dokumentaciju na osnovu koje im se potražuje novac. Odgovor, međutim, na to, ali i na druga pitanja koja smo im postavili – nismo dobili.
Zbog manjkavosti naših zakona dužnici ne mogu da spreče uznemiravanje telefonom, jer rad kompanija koje se bave naplatom potraživanja nije regulisan zakonom. Ne postoji jasna kazna za kompaniju ako navodnim dužnicima ne omoguće uvid u dokumentaciju, niti je određeno kada i koliko puta mogu da zovu telefonom.
Čak ni Zakon o zaštiti potrošača ne ide na ruku građanima. Zakonom je, sa jednim izuzetkom, zabranjena nasrtljiva poslovnom praksa tj. ,,višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora“. Budući da je u zakonu napravljen izuzetak u slučaju naplate potraživanja, to znači da je pozivanje telefonom i slanje opomena, što Credit Express čini, dozvoljeno.
Ipak jedna stavka je promenjena u korist dužnika. Tokom 2013. godine, kako piše u opomenama koje je Slavko dobio, Credit Express je naplaćivao slanje opomena u iznosu od 500 dinara. U sadašnjem Zakonu o zaštiti potrošača ,, zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja opomena potrošaču radi naplate dospelih novčanih potraživanja“.
Ova mala promena ne menja činjenicu da je problem to što naši zakoni nemaju odredbe koje su na zapadu usvojene pre skoro 40 godina, sa namerom da, prilikom naplate dugovanja, zaštite dužnike od zloupotreba. Još 1978. godine u Sjedinjenim američkim državama je donet zakon kojim je zabranjeno pozivati dužnike pre 8 ujutru i posle 9 časova uveče, kao i pozivanje na radnom mestu. Prema ovom zakonu, firma za naplatu dugovanja mora da prekine komunikaciju sa potrošačem ukoliko on u pisanoj formi to zahteva.
U zakonodavstvima mnogih evropskih zemalja, pa tako i Velike Britanije, smatra se prekršajem ako firme za naplatu dugovanja ignorišu tvrdnju potrošača da dugovanje nije osnovano ili je zastarelo. Našim građanima jedino ostaje da na sudu pokušaju da dokažu da ih kompanije za naplatu dugova uznemiravaju, a to je bez jasnih zakonskih odredaba teško.
