Kolika je tarifa „pro bono“ advokata?

Većina ljudi sklapa s advokatima ugovore o zastupanju usmeno, smatrajući da je takav dogovor dovoljan. Neretko se dešava suprotno, naročito u sporovima koji traju više godina, da se advokat samovoljno nagradi za dugogodišnje rad sa vama.

Bivši radnici zrenjaninske fabrike tepiha „Proleter“ su nam se požalili da ih je advokat Duško Avramov prevario jer im je svoje usluge naplatio znatno više nego što je prvobitno dogovoreno. Nekadašnji predsednik sindikata „Proletera“ Miladin Stupar tvrdi da ga je Duško Avramov, kada mu se prvi put obratio u ime više od 400 radnika, uverio da radnike advokatske usluge praktično neće koštati ništa i da je izvesno da će dobiti spor.
„Kad sam ga upitao: ’Duško, kolika su tvoja potraživanja?’ On je rekao: ’Nemate vi sa mnom ništa. Ja ću to da naplatim od fabrike tepiha“, kaže Miladin.

Duško Avramov je, kako Miladin tvrdi, samovoljno odustao od dogovora da ih zastupa bez ikakvih naknada i umesto toga počeo da im šalje opomene u kojima traži da plate troškove njegovih usluga.
„Ako je rekao da mi prema njemu nemamo ništa, po meni je trebalo da obavesti sve te radnike da ne može da uzme novac iz stečajne mase kad je dobio informaciju iz Trgovinskog suda“, objašnjava Miladin i dodaje da je Avramov tada počeo svakom radniku da traži novac za usluge.

Miladin se sastao s advokatom da bi saznao zbog čega radnici nisu bili obavešteni da dogovor neće biti ispoštovan.
„Rekao mi je: ‘Pa šta ti misliš, 600 poziva ili 600 dopisa da šaljem?’ Međutim, ako je 600 radnika po 10.000, to izađe oko 6.000.000 dinara ako se ne varam“, komentariše Miladin.

Bivši predvodnik radnika je, ipak, želeo da izbegne neprijatnosti s advokatom i na kraju platio novčani iznos, koji je Duško Avramov potraživao. Međutim, Miladin tvrdi da ni sam ne zna šta je platio jer u opomenama nije postojala specifikacija troškova, odnosno, koje aktivnosti je njegov advokat svih tih godina preduzimao da zaštiti njegove interese u toku procesa.
„Mislim da smo mogli da prođemo isto i bez njega. Taj čovek, po meni, nije radio ništa“, rezignirano kaže Miladin. On smatra da su radnici dobili zaostale plate zahvaljujući štrajkovima ispred sudova u Zrenjaninu i Opštine.

Nada Tapai je, takođe, u početku smatrala da će je Duško Avramov zastupati „pro bono“, to jest bez ikakve naknade. Međutim, Nada kaže da je kasnije od kolega čula da će advokat uzeti naknadu u visini od 10 odsto naplaćenog iznosa. Kada je na njen račun uplaćeno 74.000 dinara, kao deo zaostalih „Proleterovih“ dugova, Nada je dobila opomenu da advokatu duguje 10.000 dinara. Misleći da je reč o nesporazumu, Nada se uputila u kancelariju advokata, ali je umesto Duška Avramova zatekla njegovu suprugu.
„Rekla sam da sam donela mojih 10 posto, što je sedam i po hiljada. Međutim, ona nije htela da prihvati, već je rekla da nismo na pijaci, da nema cenjkanja i da ako hoću platim 10.000, ako neću, ne moram“, prepričava Nada susret sa suprugom Avramova.

Nadin dug se iz meseca u mesec uvećavao. Ona i njen suprug Marton su se u više navrata pisanim putem obraćali Dušku Avramovu, nadajući se da će advokat prihvatiti da mu Nada plati 10 odsto od isplaćenih zarada.
Advokat im, kako Marton i Nada tvrde, nikada nije odgovorio. Kada smo Duška Avramova pitali da li je i na koji način sa svakim radnikom definisao kako će troškovi advokata biti naplaćeni, dobili smo odgovor:
„Sastavni deo punomoći, koju su mi potpisali, je tekst- punomoćniku priznajem nagradu i druge stvarne troškove prema tarifi koja je na snazi kad se vrši obračun naplata nagrade i naknade troškova“.

Ako je to tačno, advokat bi imao pravo da naplati i više od 10 odsto. Međutim, kada smo tražili primerak punomoći na uvid, isti nam nije dostavljen. Miladin Stupar tvrdi da navodi advokata nisu istiniti i da se dobro seća šta je potpisao.
„Dao mi je parče papira, lepo otkucano, gde je pisalo ‘Ja, dole potpisani Miladin Stupar, dajem punomoć advokatu tom i tom da zastupa moje interese u slučaju protiv fabrike tepiha’. Dole sam se samo potpisao i ništa više“, tvrdi Miladin. Citirao je i advokata, koji mu je posle potpisane punomoći rekao: “Jedino ako hoće neko nešto da časti, to je u redu, ali nije moranje“.

Isto tvrdi i Marinko Golić. Duško Avramov je čak tužio Marinka s namerom da naplati uslugu. Iako je Osnovni sud presudio u korist advokata, Marinko nije hteo da ostane na tome.
„Kad sam dobio presudu, ja sam se žalio Višem sudu u Zrenjaninu i onda su doneli odluku“, kaže Marinko.
Viši sud u Zrenjaninu doneo je pravosnažnu presudu da je žalba Marinka Golića osnovana i da:
„Tuženi ne duguje tužiocu na ime zastupanja naknadu koju sud dosuđuje, odnosno, prema postignutom dogovoru, obaveza tuženog je bila samo da namiri troškove sudske takse“.

Duško Avramov nas je elektronskom poštom obavestio da će tražiti reviziju presude pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Advokata smo, takođe, pitali da li i po čemu se slučaj Marinka Golića razlikuje od ostalih radnika, koje je zastupao u stečajnom postupku.
„Što se slučaja Golić tiče, mogu vam reći da se svaki ponaosob razlikuje jer je svaki klijent individualno potpisao punomoć“, kaže Avramov.
Iz takvog odgovora teško da se može naslutiti o kojim razlikama je reč.

Stiče se utisak da je tvrdnja donekle suprotna odgovorima Duška Avramova na pitanja, koja smo mu poslali pre nego što smo saznali da postoji presuda u korist radnika. Tada je Duško Avramov istakao da:
„Svi klijenti prilikom angažovanja punomoćnika-advokata potpisuju punomoć. Sastavni deo punomoći, koju su mi potpisali je tekst: ‘Punomoćniku priznajem nagradu i druge stvarne troškove prema tarifi, koja je na snazi kad se vrši obračun naplata nagrade“.

Ako su svi radnici potpisali isti tekst punomoći za zastupanje u istoj pravnoj stvari, onda bi i spor oko njihovog dugovanja trebalo da se završi na isti način kao i u slučaju Marinka Golića. Međutim Duško Avramom ima drugačije viđenje stvari.
„Smatrate li vi da je pravično da za svoj rad više od desetak godina ostanem bez propisane nagrade, a da plodove istog uživa klijent? Golić je mojim angažovanjem naplatio 105.000 dinara“, odgovara Avramov.

On ističe i da radnici izbegavaju obaveze prema njemu uz različite tvrdnje. Po njegovom mišljenju nije tačno da je ugovoreno da će honorar snositi protivna strana ili da je ugovoren iznos nagrade od 10 odsto od naplaćene sume.

Nekoliko radnika „Proletera“ tvrdi da im stižu dopisi u kojima se kaže da će im, u slučaju da ne izmire svoja dugovanja prema Dušku Avramovu, lične stvari biti popisane i zaplenjene. Zbog toga su bivše kolege rešile da se okupe u što većem broju. Za sada je 33 radnika potpisalo dokument u kojem potvrđuju da im je Duško Avramov svima obećao da će ih zastupati za nagradu u iznosu od 10% koja će se isplatiti po naplati potraživanja.

„Nadam se da će se posle vašeg priloga javiti više od 33 potpisanih. U tom slučaju, nek mi se obrate radi daljeg dogovora da podnesemo kolektivnu tužbu protiv advokata“, kaže Marton Tapai.
Ako sporazum sa Duškom Avramovom ne bude postignut van suda, namera radnika je da se pozovu na presudu Višeg suda u Zrenjaninu u slučaju Marinka Golića, koji je, za sada, jedini uspeo da ospori potraživanja Duška Avramova.

Nesporazumi između advokata i klijenata po pitanju izmirivanja obaveza za njihove usluge su česti. Po pravilu, klijenti su potpisivali samo punomoć i nigde nema pisanog traga o navodnim usmenim dogovorima, koji su povoljniji po klijenta nego kad bi se plaćanje vršilo u skladu s advokatskom tarifom. Da bi izbegli neprijatne situacije, uvek treba sačiniti pisani ugovor.