Prevara u džakovima đubriva
Trud poljoprivrednika ne obezvređuju samo niske cene njihovih proizvoda i loše vremenske prilike, već, sve češće i prevaranti koji im prodaju falš seme, herbicide i đubrivo. Posledice takvih, kriminalnih, radnji su na svojoj koži osetili poljoprivrednici u Azanji kod Smederevske Palanke, kada su na svoje njive bacili veštačko đubrivo koje je, navodno, proizveo subotički Azohem.
Među oštećenim poljoprivrednicima je i Dragoslav Vulićević, koji je samo par dana nakon što je bacio veštačko đubrivo video da je na svoju njivu bacio sve samo ne đubrivo. Kako Dragoslav kaže:
„Tamo gde sam bacio đubrivo kasnije se otrkilo da je rizla neistopljena. Taj kamen taj koji se nalizi tom đubrivu se video po parcelama gde smo ga bacili.“
U nadi da svo đubrivo koje je uzeo nije samo rizla i kamen, Dragoslav je odlučio da pomoću malog eksperimenta proveri šta je, u stvari, bacio na njivu.
„I onda sam došao na ideju da izmerim kilogram đubriva, pa da ga posle potom u kofu vode. Ostavio sam tako potopljeno đubrivo da stoji sedam dana. Posle sedam dana sam isprao đubrivo u četiri ili pet puta i izmerio sam na istom kantaru kolika je težina kamena koji je ostao. Ostalo je 800 grama kamena!“- Navodi Dragoslav Vulićević.
Da stvari budu gore, ni tih 200 grama ili 20%, koliko se u vodi istopilo, nije bilo aktivna supstanca, već su to mahom bile ostale supstance koje su doprinele da kupci misle da su kupili đubrivo.
Kada su Dragoslav i njegove komšije razglasile šta su otkrili i drugi su ponovili eksperiment sa rastvaranjem đubriva u vodi. Nažalost, rezultati su bili slični. U tom trenutku poljoprivrednici su mogli samo da počnu da prikupljaju dokaze o šteti koja im je naneta, pa su pozvali sudskog veštaka.
Radomir Vasiljević kaže: „Nalazi sudskog veštaka ukazuju da je poljoprivrednicima naneta i veća šteta nego što su pretpostavljali.“ Ilija Radmilović:“ Pozvao sam sudskog veštaka da utvrdi da sam bacio đubrivo koje ima kamen u sebi na parcele, dok je ostatak đubriva ostao u neotvorenim džakovima“
Veštak Ilija Radmilović procenjuje da će, zbog prevare sa đubrivom, rod biti umanjen za preko 30%.
„Obišao sam sa poljoprivrednicama njive i utvrdio da je đubrivo rastureno. Pošto je kiša padala prethodne noći đubrivo se nije nimalo rastvorilo, te se golim okom video da se radi o kamenu, čistoj rizli 100 posto. Ista rizla kao ona koja se baca po putevima tokom zime. Ostatak đubriva koji nije bačen sam proverio, napravio zapisnik i utvrdio da ne poseduje ni gram aktivne materije koju đubrivo treba da sadrži“.
Da li je Azohtem kriv ili neko od distributera iz lanca distribucije nije sigurno, jedino je sigurno da će poljoprivrednici pretrpeti štetu..
Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da su tokom kontrole kvaliteta đubriva kod devet proizvođača i 66 distributera u oktobru 2013. godine otkrili da:
„Od 67 uzoraka 21 uzorak nije u skladu sa deklaracijom i propisima koji regulišu kvalitet i sastav đubriva. Od ovog broja 20 uzoraka su sredstva za ishranu bilja proizvođača „Azohem“ Subotica“
Posle ove kontrole ministarstvo je preduzelo meru zabrana prometa tog đubriva i privremenu zabranu proizvodnje proizvođaču. Koliko ovakve mere imaju efekta i koliko dugo traje problem sa lošim đubrivom, postaje jasno čak i samo na osnovu pisanja medija. U tekstu Večernjih novosti iz 2006. godine godine navodi se da:
„Od 900 kontrolisanih uzoraka veštačkog đubriva čak dve trećine ne odgovara standardima“
je, takođe Azohem, izdvojen kao najproblematičnija kompanija. U istom tekstu u Novostima je navedeno da je:
„Uprava za zaštitu bilja podnela 10 prijava za privredni prestup protiv Azohema iz Subotice, a od tužilaštva je zatražila da se izbriše iz privrednog registra zato što je više puta utvrđeno da njihovo đubrivo ne odgovara deklaraciji i standardu kvaliteta.“
Uprkos tome, Azohem je nastavio proizvodnju. U julu 2014. godine, kako navode iz ministarstva, podneta je nova prijava koja se odnosi na Azohemovo đubrivo i fitosanitarna inspekcija je ponovo utvrdila isto što i u oktobru 2013. i tokom 2006. godine – da đubrivo ne odgovara standardima i da u pojedinim uzorcima ima čak i do 70% manje aktivne supstance. Iz Ministarstva poljoprivrede su naveli da su 2013. godine dokumentaciju u vezi sa ovim slučajem prosledili:
„Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije – Bezbednosno informativnoj agenciji i Upravi kriminalističke policije – Službi za borbu protiv organizovanog kriminala i Ministarstvu finansija – Republike Srbije – Poreskoj policiji“.
Na pitanje: Šta je urađeno povodom prijave Ministarstva poljoprivrede, upućeno MUP-u odgovor nismo dobili.
Kako su nam poljoprivrednici iz Azanje ispričali, oni su se našli u situaciji koja je za rubriku ,,Verovali ili ne“. Umesto da im prodavci falš veštačkog đubriva nadoknade štetu koju su imali, oni ih tuže jer nisu platili đubrivo sa kamenjem i rizlom.
Rodoljub Stanimirović, predsednik zemljoradničke zadruge Azanja, od koje je većina poljoprivrednika nabavilo đubrivo, kaže da zadruga potražuje novac od poljoprivrednika, jer ima obaveze prema Makovici, firmi od koje je đubrivo kupila.
Rodoljub Stanimirović navodi:
,,Tu je zadruga u velikom problemu jer mora da razduži Makovicu i ono što je uzela od Makovice, jedan broj proizvođača ne želi da vrati ono što je uzeo od zadruge i zadruga je stalno u problemu da kažem zbog proizvođača“.
Kako predsednik zadruge tvrdi, Makovica traži od zadruge da plati to đubrivo i ne bavi se kvalitetom robe koju je prodala. Iz Makovice su nam potvrdili da oni ne planiraju da preduzmu ništa povodom toga što su, navodno, prodali rizlu umesto đubriva jer kako navode:
,, Nemamo nikakav zvaničan dokument na osnovu koga bismo podneli prijavu. Smatramo da to treba da rade pravosudni organi po prijavi poljoprivrednika koji su oštećeni, kao krajnji korisnici“.
Iz Makovice navode da su đubrivo nabavili od firmi Poljotoplica NS i Šamon doo. Kako izgleda jedna od tih firmi koja trguje tonama đubriva, videli smo kada smo otišli na adresu firme Šamon iz Beograda. Na vratima nema natpisa firme, a na interfonu stoji prezime Banović. Pozvonili smo, ali nam niko nije otvorio vrata.
Iz Šamona d.o.o smo dobili odgovor da ni oni nemaju nameru da podignu tužbu jer:
„Mi nismo proizvođači predmetne robe, niti smo istu deklarisali, tako da smatramo da nemamo nikakvu pravnu odgovornost povodom kvaliteta veštačkog đubriva“.
Firma Šamon je, kako navode, đubrivo kupila od firme Molimentum iz Kule. Predstavnici ove firme su nam kratko odgovorili:
,, Za sve informacije obratite se Azohemu iz Subotice.
Mi smo od Azohema kupili to veštačko đubrivo sa deklaracijom“.
Od firme Azohem iz Subotice nismo dobili nikakav odgovor, a računi ove firme su tokom poslednje tri godine skoro 600 dana u blokadi.
Poljoprivrednicima iz Azanje ne ostaje ništa drugo sem da tuže zadrugu i tek tada će zadruga i druge firme, u neverovatno dugačkom lancu distribucije đubriva, imati motivaciju da tuže svog dobavljača.
Međutim i dalje ostaje pitanje kako poljoprivrednici mogu da znaju kakvo đubrivo kupuju u zatvorenim džakovima. Državnim organima teško mogu da veruju da će sprečiti distribuciju nekvalitetnog đubriva, jer se svake godine dešava da na tržište dospeju velike količine falš đubriva, a od 2009. do 2013. godine u Srbiju je čak uvoženo đubrivo sa tri puta većom dozom radio-aktivnosti od dozvoljene.
Jedini način da se poljoprivrednici zaštite je da urade analizu đubriva pre bacanja. Analize količina aktivne supstance koštaju između 500 i 2500 dinara, a mogu da se urade u poljoprivredno savetodavnim službama AP Vojvodine. Poljoprivrednici iz drugih delova Srbije mogu da pošalju uzorke poštom.
