Zbog straha od mogućih problema pri kupovini stana Radeta Radanović je odlučio da stan kupi od sigurnih prodavaca. Verovao je da su pouzdani prodavci banke. Da bi bio još sigurniji, po savetu prijateljice koja je advokat, gledao je isključivo stanove koji se prodaju preko suda. Ali, vrlo brzo nakon kupovine shvatio je da ne treba baš uvek poslušati savet prijatelja.
Kako Radeta navodi:
„Rečeno mi je da je sudska prodaja nešto što je danas verovatno najsigurnije jer je sve pre toga dobro provereno i nijedna prodaja ne ide bez toga da je sve vezano za predmetnu nekretninu čisto.“
Radeta kaže da je na nagovor prijateljice gledao oglase na sajtu Doboš na kome se nalaze stanovi koji će biti na javnoj prodaji, pa je izabrao jedan koji mu je odgovarao:
„Krenuo sam do privrednog suda koji je objavio javnu prodaju, dobio sam informacije sve vezane za predmetni stan, zatim sam otišao u katastar i proverio na koga se vodi stan.“
Radeta je saznao da se stan vodi na Ivanu Ranevski koja nije bila redovna u isplaćivanju kredita, pa je Eurobanka aktivirala hipoteku. Aukciju je u septembru 2014. godine organizovao Privredni sud u Beogradu. Radeta tvrdi da je odmah nakon aukcije uplatio punu cenu od 3.225.000 dinara.
„Na kraju sam dobio i zaključak o predaji stana i na kraju sam sa izvršiteljem, policijom i bravarom ušao u stan, stan je bio demoliran. Tog trenutka smo konstatovali da u stanu nema struje, da su oba dva strujomera skinuta i tu kreću problemi.“
Pošto nije imao drugu mogućnost Radeta je platio dug za struju, ali ubrzo je saznao da ima mnogo veći problem. I pored zaključka suda, po kojem je stan njegov, on ne može da se uknjiži kao vlasnik stana.
„Godinu dana ne koristim stan zbog propusta državnih službenika, najveći problem je katastar, odnosno uknjižba u katastru“
Na pitanje zašto gospodin Radanović ne može da se uknjiži kao vlasnik u Republičkom geodetskom zavodu, koji vodi katastar nepokretnosti, rečeno nam je da Eurobanka nije imala pravo da proda stan. Naime, klijentkinja banke nije bila neosporna vlasnica stana u trenutku kada je, 2013. godine, Eurobanka podnela zahtev za upis hipoteke. Hipoteka nije upisana, jer postoji spor oko vlasništva stana. Kako tvrde nadležni u Republičkom geodetskom zavodu
„09 decembra 2008. Dragan Lakićević podneo je zahtev za upis tereta – zabeležbe o sporu u Prvom opštinskom sudu.Republički geodetski zavod je po tom zahtevu doneo prvostepeno rešenje.Predmet je po žalbi 15.03.2010. godine dostavljen na rešavanje drugostepenom organu, gde se i sada nalazi.“
Drugostepeni organ koji već više od pet godina razmatra žalbu je Ministarstvo građevinarstva. Radeta tvrdi da ne bi ni kupio stan da je bio upoznat sa činjenicom da stan ne može da se uknjiži.
„Meni niko u katastru kada sam se raspitivao pre aukcije nije rekao da postoji bilo kakva zabeležba iz 2008. godine i kakva je to zabeležba iz 2008. godine, i kakvo je to ministarstvo koje toliko godina žalbu mu upućenu nije rešilo i kako ja da dođem do informacije kakva je to žalba i zašto ta žalba jednostavno ne može da se skine i da se ja uknjižim kao jedini vlasnik stana“- Dodaje Radeta Radanović
Nadležne u Ministarstvu građevinarstva smo pitali da li postoji rok u kojem moraju da donesu rešenje. Odgovor nismo dobili.Ni u Zakonu o katastru nismo uspeli da nađemo da je određen rok za rešavanje zahteva za upis.Trenutno postoji više od 25.000 nerešenih predmeta tj. zahteva za upis, pa je jasno da Radeta ne može ni da pretpostavi kada će njegov slučaj biti rešen.
Nadležni u Eurobanci nam nisu odgovorili na pitanje da li će i kada vratiti preko tri miliona dinara koje su primili od Radete. Stiče se utisak da je nadležnima u Eurobanci u redu da zadrže Radetin novac, iako on još ne može da se upiše kao vlasnik stana. Radeta ističe da je on u velikom problemu, jer stan nije kupljen od ušteđevine, već je uradio nešto prilično nesvakidašnje, kako bi svojoj deci obebedio smeštaj tokom studiranja:
„Prodao sam kuću koju sam posedovao u Šapcu i od novaca koje sam dobio odlučio sam se da je bolje da kupim stan u kojem će mi stanovati jedno ili kasnije drugo dete koje će doći da studira u Beograd, a da je meni jednostavnije, nama jednostavnije da budemo podstanari u Šapcu jer je mnogo jeftinije i mnogo lakše ćemo se snaći mi u Šapcu nego deca u Beogradu.“
Teško je verovati da službenici Eurobanke nisu znati da je postojao problem sa upisom hipoteke. Pitali smo predstavnike Eurobanke da li su upoznali Radetu sa tom činjenicom. Odgovor nismo dobili.
Gordana Vuković, portparol Privrednog suda nam je na to isto pitanje odgovorila da se:
„u spisima nalazio podatak o tome da je 2008. godine podnet zahtev Katastru za provođenje promene o kome nije odlučeno, kao i da se nalazio pre usmenog javnog nadmetanja tako da je gospodin Radeta Radanović mogao sa istim da se upozna.“
U spisima koje nam je destoavio prviredni sud može da se nađe podatak o zabeležbi iz 2008. godine. Pitanje je da li je Radeta kao pravno neuka strana mogao da rastumači značenje pojmova u vlasničkom listu. On je verovao sudu. Korektno bi bilo da ga je sudija tokom postupka upozorila da će mu stan biti oduzet ako Ministarstvo građevinarstva prihvati žalbu primljenu još daleke 2010. godine. Jasno je da ne treba verovati ni bankama, ali ni sudovima. Uvek bi trebalo da sva dokumenta samostalno proverite. Početnu proveru možete da izvršite na sajtu katastra. Za one koji sami ne mogu da rastumače značenje pojmova u listu nepokretnosti jedina opcija je angažovanje advokata, od kojih treba tražiti da pismeno potvrde da su proverom ustanovili da je sve uredu.
