Malinar Dragić Radovanović je zbog proširivanja proizvodnje odlučio da zasadi još 15.000 sadnica sorte „tulamen“ iz Engleske. Investicija vredna 300.000 dinara pretvorila se u gubitak od pola miliona evra nakon što je saznao da je kupio visoko kvalitetan zaražen sadni materijal.
Dragić Radovanović iz sela Stupčevići kod Arilja više od četrdeset godina proizvodi malinu, koju u svežem stanju izvozi u Nemačku i Francusku. Poveden uspešnim plasmanom sorte „tulamen“, 2011. godine kupuje još 15.000 sadnica i proširuje proizvodnju. Odlučuje se za sadni materijal, uvezen iz Engleske, koji je zasadio na parceli pored one na kojoj „tulamen“ uspešno rađa.
Dragić Radovanović je sadnice maline platio 300.000 dinara u nadi da će mu se uloženi novac višestruko vratiti.
„ Dobio sam zaražen sadni materijal. Plodovi su uništeni, sve je zrnasto, nema šta da se uzme u ruku. Ovde prosečno jedna radnica može da nabere 20 kilograma, dok u malinjaku iza mene bere 100 kilograma“, priča Radovanović s nezadovoljstvom.
Nije mogao ni da pretpostavi da je u rasadniku „Malina“ iz Sušice kupio zaraženi sadni materijal. Sadnice su prošle analize Poljoprivredne stručne službe u Šapcu. Elektronskom poštom dobili smo uverenje o njihovom zdravstvenom stanju i testiranju na prisustvo štetnih organizama sadnog materijala.
„Sadni materijal i seme iz rasadnika smatra se zdravim na osnovu Pravilnika o zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog materijala“, kažu u šabačkoj Poljoprivrednoj stručnoj službi.
Međutim, kada je reč o štetnim organizmima, u njihovom izveštaju stoji testirano na fitoftoru. Ne znamo da li je sadni materijal testiran i na agrobakterije, koje izazivaju rak korena.
Dragić Radovanović je saznao da je njegov zasad zaražen tek kada je uzorak poslao na analizu u laboratoriju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Prema rečima profesora Alekse Obradovića, sadni materijal nije analiziran na Poljoprivrednom fakultetu prilikom ulaska u zemlju.
„Dobili smo uzorak od gospodina Radovanovića. Radilo se o zasadu starom dve godine sa karakterističnim simptomima i mi smo uspeli da izolujemo bakteriju“, kaže profesor Obradović.
Dragić Radovanović je obavestio vlasnika rasadnika „Malina“ Radoja Marića o rezultatima analize Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Međutim, odgovoreno mu je da je sadni materijal u rasadniku bio zdrav, a da je pojava raka korena posledica lošeg zemljišta ili prenesene zaraze. Dragić Radovanovića tvrdi da problem nije u zemljištu, već u propustima državnih službi. Isto mišljenje ima i Dragan Pavlović.
„Ovaj zasad malina je u katastrofalnom stanju u četvrtoj godini kada treba da imam pun prinos. Ministarstvo poljoprivrede i nadležne inspekcije nisu izvršili adekvatne kontrole pri ulasku sadnog materijala“, tvrdi Pavlović.
Ovaj malinar sadnice nije birao sam, već ih je dobio od opštine Arilje, preko projekta „Malina preko granice“. Igrom slučaja, umesto 3.600 elitnih sadnica maline „tulamen“, dobija 2.000 i to baš iz rasadnika „Malina“ iz Sušice.
„ Da su ovo tartufi, ja bih bio najbogatiji čovek u Srbiji. Na žalost, ovo je rak korena. Odlučio sam se da uđem u spor sa opštinom Arilje i rasadničarem“, kaže nam Pavlović.
Centar srpskog malinarstva očito je postao i centar zaraze, do te mere, da je stigla do okoline Mladenovca. O tome govori Dragan Vićevac
„Ja sam iz Velike Krsne i sa gospodom iz Arilja nemam nikakve veze, osim što smo kupili sadni materijal kod istog proizvođača“, objašnjava Vićevac. Maline je zasadio preko projekta „Zeleni prsten“. Pri podizanju zasada morao je da ispoštuje sve standarde, a čitav proces pratio je tim stručnjaka.
„Sve smo radili pod njihovom nadzorom. Urađena je analiza zemljišta- azot, fosfor, kalijum i mikroelementi u zemlji. Nije vršena analiza na agrobakteriju jer to niko nije ni predlagao“, kaže Vićevac i dodaje da su na njegovoj parceli prethodno bile zasađene žitarice. Takođe, Vićevac smatra da bi se, ukoliko je agrobakterija postojala na njegovoj parceli, to odrazilo mestimično.
Međutim, u njegovom slučaju je malinjak odumro u celini i to u roku od godinu dana.
Činjanica je da su trojica sagovornika pretrpela veliku štetu. U odgovoru koji nam je stigao iz Ministarstva poljoprivrede, navodi se:
„ Sadni materijal odnosno bilje namenjeno sadnji podleže obaveznom zdravstvenom pregledu na prisustvo Agrobacterium tumefaciens prilikom uvoza. Populacija patogena u biljnom tkivu može varirati u zavisnosti od različitih faktora, pa se događa da i pored jasno uočljivih karakterističnih simptoma nije moguće potvrditi njegovo prisustvo raspoloživim laboratorijskim metodama“, odgovaraju iz Ministarstva.
Takođe, u Ministarstvu kažu:
„Ovde je vrlo važno naglasiti odgovornost izvoznika/proizvođača odnosno uvoznika koji ne retko prikrivaju simptome tako što uklanjaju tumorozne izrasline na sadnom materijalu i time dovode u pitanje kredibilitet izdatog fitosertifikata za takvo bilje“, navodi se u elektronskoj pošti.
Evropska organizacija za zaštitu bilja utvrđuje protokole za analizu biljnog materijala i usaglašava metode koje se primenjuju u svim državama članicama organizacije. Srbija je, takođe, član. Kada je reč o agrobakterijama, profesor Aleksa Obradović kaže da su standardi u proizvodnji sadnog materijala unapređeni do te mere da je taj patogen skinut sa svetskih lista za kontrolu biljnog materijala. Međutim, disciplina rasadničara je vremenom popustila.
„ Poslednjih nekoliko godina imamo veliki broj biljaka u prometu sa simptomima bakterioznog raka“, kaže profesor Obradović. Zbog toga je njegov tim pre dve godine izdejstvovao vraćanje bakterija na listu.
Na pitanje kako preduprediti situacije u kojima ima propusta i sa stanovišta proizvođača i nadležnih organa, profesor Obradović kaže:
„ Kada se radi o zasnivanju zasada materijalom iz uvoza, svakako se mora insistirati da je taj materijal prošao zdravstvenu kontrolu“, kaže naš stručnjak.
Samo u slučaju Dragića Radovanovića šteta iznosi oko pola miliona evra, i to bez uloženog novca za mehanizaciju i sistem za navodnjavanje. Dragan Pavlović godišnje na parceli od pola hektara nabere 35 kilograma maline, dok bi prosečan rod maline na toj površini trebalo da bude tri tone. Dragan Vićevac ostao je bez ičega. Po nalogu Fitosanitarne inspekcije malinjak je preoran, štetu ne može da naplati, a godišnja rata za kredit mu iznosi 2.000 evra.
Pravog leka za ovakav problem nema. Čak ni analiza zemljišta pre sejanja biljne kulture nije garancija da ćete se zaštiti u slučaju koji je zadesio naše malinare. Nije moguće uraditi analizu zemljišta na sve moguće patogene, ne samo sa finansijskog aspekta, već i sa stanovišta pouzdanosti istih. Ono što, ipak, treba uraditi još u toku planiranja na kojoj parceli će se određena biljna vrsta sejati je da se, svakako, posavetujete sa stručnjakom za zaštitu bilja, kao i da saznate odakle da nabavite sadni materijal.
