Iako trgovinske radnje u ponudi imaju više stotina pari obuće, među njima je veoma teško pronaći obuću namenjenu za vlažno vreme.
Obišli smo četiri prodavnice obuće u Beogradu tokom zime i te radnje čak ni u tom periodu godine nemaju nijedan artikal namenjen za vlažno vreme osim gumenih čizmi. Prodavci tvrde da je to tako jer naš sistem deklarisanja namene obuće nije usklađen sa pravilnicima koji važe u Evropskoj uniji.
Iz firme Jugoinspekt, koja se bavi kontrolom kvaliteta obuće, navode da se obuća, u skladu sa standardima u Srbiji, klasira u četiri vrste: za suvo vreme, za kišu, sportska i kućna obuća.
Prema standardima Evropske unije, obuća se klasira u devet kategorija i svaka od njih ima utvrđen stepen otpornosti na vlagu. To je: sportska obuća, školska obuća, ženska i muška obuća za šetnju, ležerna, obuća za hladno vreme, modna, dečija i kućna obuća.
Ministarstvo privrede donelo je Pravilnik o označavanju obuće koji važi od 1. jula 2015. godine. I u tom pravilniku navedene su samo četiri moguće namene obuće, koje su naveli i u Jugoinspektu. To pokazuje da se odlaže usklađivanje domaćih propisa sa evropskim kada je reč o vrstama namene obuće.
Ipak, u istom pravilniku navedeno je da informacije o nameni obuće moraju poklapati sa informacijom koju daje proizvođač, odnosno, obuća se ne može deklarisati za suvo vreme ako je proizvođač naveo da je obuća za vlažno vreme. Ukoliko je obuća neadekvatno označena, kako navode iz Ministarstva, ,,isporuka takve obuće može se ograničiti ili zabraniti u skladu sa zakonima kojima se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, zaštita potrošača i trgovina“.
Problem je u tome što se domaće deklaracije ne mogu u potpunosti poklopiti sa deklaracijama koje daju proizvođači jer su one rađene u skladu sa Evropskim pravilnicima koji imaju više kategorija nego naši.
Prema našim propisima, sva obuća koja nije u potpunosti vodootporna klasira se kao ,,obuća za suvo vreme“ i tako se deklariše iako je ona, prema proizvođačkoj deklaraciji, u određenom stepenu vodootporna.
Po zakonu potrošač mora da koristi proizvod, pa i obuću, u skladu sa uputstvom proizvođača ili deklaracijom. Posledica svega ovoga po potrošače je da trgovci u skladu sa našim zakonom mogu da odbiju njihovu reklamaciju zbog dejstva vlage iako je obuća realno namenjena za vlažno vreme i kao takva se prodaje u Evropskoj uniji.
Prodavac uvek može da se pozove na to da potrošač nije koristio obuću u skladu sa namenom navedenoj na deklaraciji, a to je gotovo uvek obuća za suvo vreme.
Zbog svega ovog, kod nas će i dalje najveći broj žalbi potrošača biti u vezi sa obućom. U prethodne četiri godine svaka šesta žalba potrošača je bila u vezi sa obućom, a tako će i dalje biti dok se naši propisi ne usklade sa propisima u Evropskoj uniji.
