Iako vlasti i kod nas i u Evropskoj uniji vole da ističu da putnici imaju pravo na kompenzaciju u slučaju kašnjenja leta, u praksi se često dešava da to nije tako. U to se uverio Dragoslav Bakić, koji je iz Barselone putovao za Beograd preko Ciriha, Swiss Air-om. On kaže da je u Beograd stigao osam sati kasnije nego što je trebalo i da je do toga došlo jer je ukrcavanje na Aerodromu u Barseloni počelo sat vremena kasnije nego što je planirano.
Kako Dragoslav Bakić kaže:
– Za tih sat vremena su nam promenili tri, četiri izlaza odnosno ulaza za avion gledajući kroz ono staklo veliko avion uopšte nije bio parkiran ni na jednom gejtu, izlazu, tako da nismo mogli da vidimo šta se dešava.
Kada je stigao u Cirih, Dragoslav je shvatio da:
– Otišao mi je taj let kojim je trebalo da nastavim put za Beograd.
Na aerodromu mu je objašnjeno zašto je njegov let kasnio.
– Tek kad smo sleteli u Cirih onda su nam rekli da se to sve dešava zbog štrajka kontrolora leta u Francuskoj – rekao je Dragoslav Bakić.
Dragoslav kaže da je zbog tog kašnjenja ostao u Cirihu skoro do večeri:
– Tada su mi dali alternativu – let za Budimpeštu, pa kad sam stigao tamo, onda su me prebacili na let Budimpešta-Beograd Er Srbijom, gde sam stigao oko 22 časa, što mi nikako nije odgovaralo jer je po redu letenja Swiss Airom trebalo da stignem u 14 časova u Beograd, što mi je poremetilo planove, poslovne sastanke…
Dragoslav je kompaniji Swiss Air poslao reklamaciju u kojoj je tražio da mu se isplati odšteta, jer je iz Barselone u Beograd stigao sa osam sati zakašnjenja. Međutim, iz Swiss Air-a su odgovorili da u ovom slučaju Dragoslav nema prava na naknadu:
„Do kašnjenja Vašeg leta došlo je zbog štrajka kontrolora leta u Francuskoj. Ovaj događaj je mimo naše kontrole“.
Iz Swiss Air-a su ponudili da, u skladu sa zakonom, nadoknade troškove hrane, pića i telefonskih poziva koje je Dragoslav napravio čekajući let za Beograd. On smatra da je ovakav odgovor nekorektan jer:
– Uvek je neko kriv za neko kašnjenje i zašto da taj trošak snose putnici.
Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju je, međutim, avio-prevoznik oslobođen obaveze da nadoknadi štetu putniku ako:
„Dokaže da je let otkazan usled vanrednih okolnosti koje nisu mogle da se izbegnu iako su preduzete sve razumne mere“.
Vanrednim okolnostima se, prema Direktivi Evropske unije, smatraju:
„Politička nestabilnost, meterološki uslovi koji onemogućavaju izvođenje predmetnog leta, sigurnosni rizici, neočekivani nedostaci kad je reč o sigurnosti leta i štrajkovi koji utiču na rad avio prevoznika.
Tako, u slučaju štrajka kontrolora leta, putnici nemaju pravo na odštetu, sem nadoknade za troškove koje su imali tokom čekanja na let. Na pitanje od koga putnici mogu da naplate odštetu u ovakvom slučaju, iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva su naveli da putnik:
„Može pokušati da svoja prava zaštiti podnošenjem tužbe pred nadležnim sudom ili ako je strani prevozilac u pitanju, podnošenjem reklamacije telu nadležnom za prava putnika zemlje operatera vazduhoplova“.
Međutim, Dragoslav bi u sudskom postupku protiv Swiss Air-a trebalo da dokaže da kompanija nije preduzela sve neophodne mere da se kašnjenje predupredi. Kako kompanija Swiss Air sigurno nije mogla da spreči štrajk kontrolora leta u Francuskoj, šanse da se dobije spor protiv avio-kompanije su gotovo nepostojeće. Dragoslav može da tuži francusku kontrolu leta, jer je jasno da je zbog štrajka njihovih kontrolora došlo do kašnjenja.
Međutim zakonima u Srbiji, Evropskoj uniji, ili SAD-u, nije propisano kakva su prava putnika kada su kašnjenja u avio-saobraćaju posledica štrajka radnika kontrole leta. Takvih propisa nema, jer su, u praktično svim slučajevima, države vlasnici agencija koje se bave kontrolom leta. Da bi Dragoslav dobio spor protiv službe za kontrolu letenja u Francuskoj, morao bi da dokaže da mu je kašnjenjem leta naneta velika šteta, pa je jasno da nije verovatno da bi takav spor dobio.
