Dopunjeni i izmenjeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga olakšaće donekle status pojedinim kategorijama bankarskih korisnika. Prvi će olakšice videti građani koji su uzeli stambene kredite pre decembra 2011. godine.
Zakon o dopunama i izmenama Zakona o zaštiti finansijskih korisnika stupio je na snagu 27. marta. Najveću korist osetiće građani koji imaju stambene kredite odobrene pre 5. decembra 2011. godine jer banke više neće moći da im naplaćuju rate kredita po prodajnom kursu. Kako su nam u Narodnoj banci rekli, od 27. marta 2015. godine, kada je počela primena izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, obaveze koje dospevaju od tog datuma otplaćuju se primenom istog tipa deviznog kursa koji je korišćen pri odobravanju kredita.
„To znači, ukoliko je kredit isplaćen po kupovnom kursu, po tom kursu moraju biti obračunate i rate i ostale obaveze koje dospevaju nakon 27. marta 2015. godine“, odgovaraju nadležni iz centralne banke .
Zakonska promena će korisnicima doneti osetnu korist, čak i na mesečnom nivou. To se može videti na osnovu razlike između prodajnog i kupovnog kursa „Alfa banke“, koji se razlikuju za iznos od preko šest dinara. Ukoliko je mesečna rata kredita 300 evra, korisnik će za ratu koja dospeva posle 27. marta 2015. godine morati da izdvoji 1.800 dinara manje. Na godišnjem nivou ušteda iznosi 21.618 dinara.
Kako u Narodnoj banci tvrde, Zakon će omogućiti klijentima da slobodnije i lakše ulažu prigovore jer je zakonom određeno da:
„Banka ne može korisniku naplatiti naknadu, niti bilo koje druge troškove za postupanje po prigovoru“.
Time je zabranjena praksa koju su brojne banke imale. Ubuduće će klijentima banaka i osiguravajućih društava biti lakše da podnose prigovore jer neće morati da plaćaju nadoknadu za obradu prigovora. Taj deo je Zakonom uređen i glasi:
„Davalac finansijskih usluga je dužan da na internet stranici obezbedi mogućnost podnošenja prigovora“.
Novina Zakona je i to da je rok u kojem banke i osiguravajuća društva moraju da odgovore na žalbu klijenta skraćen sa 30 na 15 dana. Međutim ta odredba verovatno neće imati uticaj na brzinu kojom banke odgvoraju klijentima jer kako su nam u Narodnoj banci rekli:
„Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga nije propisana kazna za banku ukoliko korisniku ne dostavi pisani odgovor u roku od 15 dana od dana prijema prigovora“. Ipak, ako banka ili osiguravajuće društvo ne odgovore, klijent ima pravo da se obrati Narodnoj banci. Ako ni tada ne dobije odgovor, u Zakonu piše da:
„Narodna banka može izreći banci novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara ukoliko se banka ne izjasni po zahtevu“.
Problem je u tome što je Zakonom predviđeno da „Narodna banka može“, što ne znači i da mora da kazni banku. Takođe, dodatni problem predstavlja to što čitava procedura žalbe preko Narodne banke Srbije može da traje i do tri meseca, odnosno čak šest meseci za složenije slučajeve.
Jasno je da izmene Zakona donose koristi klijentima, ali i dalje ostaje problem jer je bankama i osiguravajućim društvima ostavljen neprihvaljivo dug period za odgvore na žalbe klijenta.
